• pružanje podrške mladima u izgradnji samopoštovanja i socijalnih relacija,
• sticanje neophodnih ličnih i socijalnih veština koji će im pomoći u procesu sticanja nezavisnosti i
• razvijanje proaktivnih stavova u odnosu na sopstvenu poziciju u društvu.

Princip participacije je jedan od osnovnih metod u osnaživanju adolescenata u prevazilaženju razvojnih i socijalnih teškoća.

Zašto postoji potreba za ovakvim programom?

U poređenju sa vršnjacima koji odrastaju u svojim biološkim porodicama, adolescenti bez roditeljskog staranja suočavaju se sa dodatnim teškoćama koje su nastale zbog nepovoljnih uslova razvoja i koje se usložnjavaju adolescentnom krizom, kao i potrebom za pripremom i podrškom pri osamostaljivanju.

Šta radimo?

U okviru Kluba mladih Asocijacije odvijaju se psihološke radionice (mlađa i starija grupa) u Beogradu i Barajevu, mladima se pruža individualna i grupna savetodavna/psihoterapijska pomoć, oni se povezuju sa vršnjacima iz domaćih i inostranih organizacija. Nude im se različiti edukativni sadržaji: kurs engleskog (početni i napredni), trening za korišćenje kompjutera i interneta, pomoć u učenju, grupne posete različitim kulturnim događajima i neguje se bibliotečki fond Asocijacije. Adolescenti se kroz program podstiču na dalje školovanje: uključuju se u pripreme za upis na fakultete i više škole, i pronalaze donatori koji mogu da im pomognu da završe studije. Mladi izdaju i svoj Bilten Familijarci namenjen prvenstveno njihovim vršnjacima koji žive u hraniteljskim porodicama širom Srbije, ali i profesionalcima u socijalnoj zaštiti i svim drugim ljudima koji žele da se upoznaju sa položajem i potrebama dece i mladih na porodičnom smeštaju.
Mladi su aktivno angažovali na rešavanju ključnih problema koji se tiču njihovog položaja u zajednici (među njima se naročito ističe problem osamostaljivanja), kao i unapređenju čitavog sistema zaštite dece bez roditeljskog staranja:

• Septembra 2003. godine organizovali su Panel diskusiju “Šta posle 18 godina” na kojoj su učestvovali mladi smešteni u hraniteljske porodice iz Niša, Stare Pazove, Zaječara, Loznice, Subotice, Žitišta-Nove Crnje, Miloševca i Paraćina, predstavnici štićenika  Doma za decu i omladinu “Drinka Pavlović”, kao i profesionalci Gradskog centra za socijalni rad Beograd.
• Juna 2005. godine u Gradskom centru za socijalni rad održali su Panel: Kako adolescent u zaštiti uspešno da preraste u odraslog van zaštite a učesnici su bili predstavnici Narodne kancelarije Predsednika Republike, Gradskog centra za socijalni rad Beograd, Gradskog sekretarijata za socijalnu i dečju zaštitu, Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, Fonda za socijalne inovacije, opštine Zemun i Stari grad, kao i medija. Na sastanku je postignuta saglasnost da se osnuje Inicijativna grupa sastavljena od: mladih okupljenih u FAMILIJI, predstavnika Gradskog sekretarijata za socijalnu i dečju zaštitu, Gradskog centra za socijalni rad Beograd, FAMILIJE i Narodne kancelarije Predsednika Republike. Njena svrha je da se na teritoriji Beograda sagledaju mogućnosti i predlože načini (inicijative) sistematskog i planskog rešavanja pitanja osamostaljivanja mladih po izlasku iz institucionalne zaštite koristeći intersektorsko povezivanje.
• Novembra 2005. godine u Novom Sadu, SIDA - Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju - zajedno sa Adoptionscetrum-om iz Stokholma i Ministarstvom rada, zapošljavanja i socijalne politike, organizovala je seminar za 350 profesionalaca iz oblasti socijalne zaštite iz Srbije i Crne Gore, na temu osamostaljivanja mladih bez roditeljskog staranja. Ana i Dražen, kao predstavnici Kluba mladih FAMILIJE, bili su predavači na skupu. Govorili su o tome kako izgleda odrastanje u hraniteljskoj porodici i sa kojim problema se suočavaju mladi kada treba da je napuste.